Najsjajniji reprezentativni turniri – 5. Ljubljana 1970

Kada se uzme u obzir čak 9 zlatnih medalja na najvećim takmičenjima (EP, SP, OI) koje je reprezentacija stare Jugoslavije osvojila u periodu od 1945. do raspada 1991, prava je poslastica među njima izdvajati najbolje i najupečatljivije. Sa druge strane, svaka podela i pravljenje top liste je nezahvalna, tako da ovu označavam samo kao subjektivni doprinos čuvanju od zaborava sjajnih nastupa majstora igre sa ovih prostora. Broj 5, lako može da bude i broj 1, videćete i zašto…

Logo šampionata

Prva zlatna medalja i to u najlepšem mogućem ambijentu, na domaćem terenu, u gradu koji i danas živi pun uspomena na čuvenu 1970. godinu. U sastavu Juge pregršt velikih imena. Od najiskusnijih tu su veterani Daneu i Rajković, praćeni mlađim Skansijem, Tvrdićem, Čermakom i Ljubljančaninom Aljošom Žorgom . Veliku odgovornost nošenja ekipe na sebe preuzima tek stasala generacija (za današnje vreme ovi igrači bi se ubrajali u mlade zvezde, s obzirom da su svi bili ’48 ili ’49 godište) koju su činili: Simonović, Tvrdić, Skansi, Jelovac, Kapičić, Plećaš i već tada prvi centar Evrope, pravo iz SAD-a – Krešo Ćosić. Nažalost, Radivoj Korać koji je tragično preminuo godinu dana ranije, nije krunisao dugogodišnju karijeru reprezentativnim zlatom. Još jedan od dva omiljena saigrača kapitena Daneua, Josip “Pino” Đerđa nije se našao na spisku, odlukom trenera Žeravice. Nije bilo mesta na spisku za još jednog iskusnog majstora igre – Vladimira Cvetkovića, jer je bio u lošim odnosima sa kapitenom selekcije koji je svoj dolazak uslovio nepozivanjem Cveleta.

Ćosić, Menegin, Skansi – teška utakmica protiv Italije u prvom kolu.

U prvom kolu nezgodan meč sa Italijom, predsednik Tito se preznojavao u loži dvorane Tivoli. Pri rezultatu 59:59, Jugoslavija pravi seriju 7:0 na krilima ubedljivo najboljeg strelca Ćosića (29 poena). Uporni Italijani nisu se predavali, ali je meč ipak otišao na stranu “plavih”, pobedničkim poenima kapitena Ive Daneua. kajnji skor 66:63, početna nervoza je savladana.

Publika hrli ka dvorani Tivoli
Kasnije je, u sjajnoj utakmici demoliran Brazil (80:55), reprezentacija iz svetskog vrha, koja je na kraju šampionat završila sa srebrnom medaljom, a pre utakmice sa Jugoslavijom pobedila Sovjete i Italiju. Ovaj trijumf, otvorio je put ka zlatnoj medalji. U pretposlednjem šestom kolu, dolazi se do odlučujućeg meča, protivnik je reprezentacija Amerike. Sastav protivnika bio je sačinjen od univerzitetskih igrača iz SAD-a, kao i nekoliko američkih igrača koji su nastipali za Makabi. Pobeda je značila svetski vrh. U prvom poluvremenu, Jugoslavija stiče prednost od nekoliko poena, da bi u 25. minutu povisila vođstvo na +7. Ovu razliku je sigurnom igrom održala do samog kraja. Iskusni majstor i kapiten Ivo Daneu, koji je na šampionatu imao manju ulogu zbog povrede, preuzima odgovornost i u odlučujućim trenucima uknjižava četiri poena i sjajnu asistenciju Kapičiću i Plećašu. Naravno, znao je Ranko Žeravica za šta mu tačno treba veliki majstor – da podigne tim kada je napotrebnije. Konačan rezultat je 70:63 i veliko slavlje može da počne! Jugoslavija, do tada obeležena kao “večito srebrna”, osvaja svoje prvo zlato! Slavlje se prenelo na ulice velikih gradova bivše Juge. Krešo Ćosić, tada već student koledža u Americi , centar koji je oduševljavao sve svojom tehnikom pleja, izabran je u idealnu petorku šampionata i činio je nezaustavl centarski tandem sa Skansijem. U dve odlučujuće utakmice, sa Brazilom i SAD-om, najmanje 10 igrača upisalo se u strelce, što govori o odličnoj popunjenosti svih pozicija u timu. Nikola Plećaš, strelac poslednjeg poena u odlučujućoj utakmici, je nakon osvojene zlatne medalje prvi i poslednji put obrijao brkove koje nosi od priprema za ovo prvenstvo do danas. Poslednji dan šampionata doneo je za Jugoslaviju, rezultatski nebitnu utakmicu sa SSSR-om. Ovaj meč je, razumljivo, glatko izgubljen sa 87:72, nakon noći velikog slavlja. Košarkaši su se dan nakon kraja šampionata i dodele medalja, uputili na prijem kod predsednika Tita, kome su za rođendan (25. maj) doneli zlatni poklon. Čak ni ovaj sjajni događaj nije prošao bez još jedne tragedije. Samo nekoliko dana po završetku šampionata, zbog srčane mane, preminuo je jedan od najiskusnijih u timu, centar Trajko Rajković.

Kapiten Daneu završava karijeru sa stilom.

“Košarka je postala televizijski sport, počeo joj se pridavati puno veći značaj. Ušla je u domove, postajala je sve popularnijom.” – Damir Šolman.

“Mi nismo igrali običnu košarku. To je bila džez košarka!” – Duci Simonović.

“Sreća je bila neizmjerna. O ljubljanskom zlatu poznat je svaki detalj. Bio je to jedinstven spektakl. U Americi sam se znao oduševljavati spektakularnim utakmicama ragbija i košarke, ali ono što sam doživio 23. svibnja 1970. još će dugo biti moj najdraži doživljaj. Posebno doček u bledskom hotelu “Golf”, aplauzi, narodne nošnje, glazba, od Ljubljane do Bleda pljesak, usporena vožnja autobusa i brojne čestitke. Nismo više mislili na posljednju utakmicu, na velikog protivnika, na SSSR.” – Krešo Ćosić.

“Malo je ljudi na svetu koji su doživeli tako nešto, da snovi postanu realnost.” – Ivo Daneu.

“Igrao sam i pre i posle Svetskog prvenstva u Ljubljani – osvajao sam medalje, najsjajnije na prvenstvima Evrope, Balkana, bio na Olimpijskim igrama u Minhenu – ali takvu atmosferu i sreću kao posle trijumfa u Ljubljani 1970. godine nisam nikada u životu doživeo. Nikada nacionalni ponos nije bio prisutan kao tada, država je bila monolitna, čitava Jugoslavija je disala sa nama. Silno nas je nosila i uzdizala ta zajednička želja. Sve je to narod pozlatio. Osećali smo se kao velike zvezde, gde god smo se pojavili nastajao je delirijum. Ljudi su uzvikivali naša imena, trudili se da nam ugode, nosili nas na ramenima. Na ulici su nam se bacali oko vrata, kao najrođeniji, a po povratku u Beograd nerod je klicao našem zlatu i Jugoslaviji. Bila je to moja najlepša bajka. Vreme za nezaborav!” – Dragan Kapičić.

stoje: Skansi, Kapičić, Žorga, Šolman, Rajković, Jelovac, Ćosić, trener Žeravica. čuče: Simonović, Ćermak, Tvrdić, Daneu, Plećaš.

autor: Zlatko Spasojević

Ostavite komentar:

Morate biti ulogovani kako biste komentarisali!